Дана 16.12.2024. у ИО Зајача реализован је двочас интегративне наставе енглеског језика и биологије у старијим разредима а у оквиру пројекта ,,Дани јапанске културе“.
Наставница биологије Гордана Васиљевић је наставну јединицу шестог разреда ,,Размножавање“ прилагодила пројекту на веома занимљив начин. Као пример полног размножавања биљака семеном узимамо пиринач. Житарица која је највише заступљена у исхрани Јапанаца али и целог човечанства. Води порекло из Азије где се и највише узгаја. Сеје се током целе године у влажним,плавним њивама. Семе пиринча се посади у влажно,блатњаво тло из којег израсе нова младица,која се развија у одраслу јединку. ( Пример пиринчаног поља на пројект-платну )
– Вегетативно или бесполно размножавање биљака је такво да се нова јединка добија из вегетатиних делова биљке корена,стабла или листа тако што се један од тих делова одвоји,одсече и стави у воду или влажни песак како би пустио изданке,односно нови корен и како би се нова јединка развила садњом у подлогу,земљиште.
Примери .
Јапанска аралија – размножава се листом. Велика већина собног и украсног биља се на тај начин размножава.
Ђумбир – размножавање кореном. Користи се у исхрани у азијским земљама као зачин али и као лековито биље. Широку употребу има у јапанској кухињи и лечењу. На овај начин се размножава и купина,малина..
Јагода – размножава се стаблом. Изданак стабла који је у додиру са тлом пушта изданке и формира се нова јединка.
Калемљење је бесполно размножавање које обавља човек. Пример показујем на пројект-платну где је дато и објашњење.
Примери за калемљење:
Мандарина – води порекло из Источне Азије. Користи се доста у исхрани Јапанаца који и немају неке разноврсне посластице и слаткише већ им је свеже воће главна посластица.
У Русији постоји традиција још од 18.века са се у ноћи пред Нову годину једу мандарине. Некада су биле симбол раскоши и богаства. Свака породица је се трудила без обзира на њихову цену да их има на својој новогодишњој трпези. Средином 20.века постале су знатно јефтиније и доступније али традиција је остала иста.
Винова лоза, грожђе – размножава се калемљењем или резницама односно пелцерима.
У Шпанији се традиционално у новогодишњој ноћи,пред поноћ једу 12 пуцета грожђа као симбол и нада да свих 12 месеци у години буду слатки и плодни као грожђе.
И деобом. ( Примери на пројект-платну )
Шитака – пример за размножавање спорама. Печурка која се користи у исхрани Јапанаца али све више се и код нас узгаја и користи.
– Размножавање пупљењем код животиња
Примери: морски корали, сунђери и хидра. ( Фотографије на пројект-платну )
– Размножавање човека
Људи се размножавају полно. Потомци наслеђују особине и гене родитеља и предака.
Јајна ћелија је женска полна ћелија,а мушка се назива сперматозоид. Заједнички назив за обе је гамет.
Показујем на пројект-платну мушке и женске органе за репродукцију.
Подстичем ученике да повежу женски репродуктивни орган са називом православног празника. Материца и материце. Потичу од старословенске речи Матер,што значи мајка.
Полно размножавање биљака
Органи за размножавање код биљке су цвет, плод и семе.
На примеру су дати и обележени делови цвета. У тучку се налазе женске полне ћелије,а у прашницима мушке.
Пример за цвет : Бели каранфил. Симбол празника Дан мајки у Јапану. Традиционално деца својим мама за тај дан поклаљају бели каранфил као симбол нежности и лепоте.
Примери за цваст:
Хајдучка трава. Користи се одавнина у лечењу разних обољења пре свега делотворно делују на женски организам.
Незаборавак. У Русији деца својим мајкама поклањају овај цвет за Дан мајки. Као симбол вечне љубави и незаборава на мајчину доброту. Према неким хришћанским веровањима и предањима сматра се да је овај цвет настао као симбол Исусове љубави према Девици Марији. А постоји и веровање да је тај цвет никао у рају и да је у моменту када су Адам и Ева протерани из Раја цвет говорио « Не заборавите ме».
Примери су дати на презентацији.
– Полно размножавање животиња
Унутрашње оплођење одвија се унутар женкиног оргранизма. На овај начин се размножавају животиње на копну.
Пример: Ирвас. Животиња која вуче санке Деда Мраза. У Руској традицији санке вуку три коња,такозвана «Тројка».
Спољашње оплођење карактеристично је за животиње које живе у води рибе и водоземце.
Оплођење се врши у води где се од зигота ствара пуноглавац који се касније развија у одраслу јединку.
Пример: Јапански шаран КОИ.
Познат по својој необичној лепоти,цењен у Јапану и широм света где се одгаја у контолисаним условима у акваријумима и језерима.
На енглеском језику поново смо упутили децу на двојезичне филмове а енглеском и јапанском језику, које су препоручени на сајту Амбасаде Јапана: Nice to Meet You! Let’s Be Friends! (То можете погледати овде.) и Tell Me About Elementary School in Japan! (То можете погледати овде.) након чега је уједно и извршена евалуација претходно реализованог тематског дана ( То можете погледати овде.)
Овај час реализовао се у оквиру тематског дана ,,Трпеза љубави“ у ИО Зајача који смо осмислили као евалуацију пројеката које смо до сада радили и то кроз сараду професорке посластичарста Дејане Лазаревић и професорке енглеског језика и педагошке саветнице Сање Симић де Граф и учитељице Миланке Васиљевић. Наиме, професорка Дејана израдила је топере (јестиве налепнице које стоје усправно) са мотивима Јапана, Миланка Васиљевић је припремила пиринач, док је Сања Симић де Граф припремила посне слатке пице са бананама, андаринама, шумским воћем, какојем, медом, питу са кромпиром и друге ђаконије. Затим су ове наставнице заједно са колегиницом Горданом Васиљевић, Александром Стефановић, Слађаном Живановић и помоћном радницом Миленом Максић припремиле ратноразне посне посластице за децу попут пите са кромпиром, куукурузних плочица, крекера са ајваром и путером од кикирикија, тортиља са поврћем, сутлијаша са соја млеком и мешаним воћем, посним слатким пицама са бананама, мандаринама, шумским воћем, пиринчаним нудлама…
Часовима присуствују директор школе Владан Андрић, помоћник директора Петар Косовац и наставник српског језика Љубиша Радовановић.
На крају смо сви заједно дегустирали продукте. Деца су била одушевљена продуктима и драго нам је да су кроз упознавање са једном изузетном културом као што је јапанска научили много тога и о здравој храни и да здраво може бити и изузетно и укусно!
Сања Симић де Граф, проф. енглеског језика и педагошка саветница
Loading…
Reload document 
Open in new tab