Испратили смо наше колегинице у пензију

Месец јануар је за нашу школу био по много чему посебан и несвакидашњи. У овом месецу, у пензију су отишле три наше веома драге и цењене колегинице.

13. јануара је, наставница српског језика и књижевности, Татјана Ђурић отишла у пензију.

Рођена je у Шапцу 1969. године. Филозофски факултет у Новом Саду завршила је 1996. године и стекла високо образовање, стручни назив професор српскохрватског језика и југословенске књижевности. Стручни испит за наставника српског језика и књижевности положила је 1998. године. Радни однос на неодређено време у нашој школи засновала је 23.9.1997. године на радном месту наставник српског језика. Извела је 5 генерација ученика, сада већ успешних и добрих људи, од којих су неки били и ученици генерација. И њена кћерка, Катарина Ђурић је била ученик генерације 2014/15. у нашој школи.

Њени часови ће остати упамћени по томе што су увек били занимљиви и пуни мудрих савета. Својом добротом је деци опраштала несташлуке, пружала им свесрдну подршку и помагала им око решавања многих недоумица. Ученици су се радо пријављивали за драмску секцију коју је водила. Представе које су осмишљавали и изводили, на многобројним приредбама и свечаностима, увек су увесељавале све присутне.

Увек весела и расположена, спремна за дружење са колегама, али и вољна да помогне и изађе у сусрет свима којима је то било потребно.

Драга Тања,

твој благи осмех и ведра реч ће увек бити у нашим сећањима. У нашим срцима и мислима си. Уз тебе смо – кад год ти то затреба!


15. јануара у заслужену пензију са 28 година радног стажа, отишла је и наша Верица Деспотовић Малара. Рођена је у Београду 1956. године. Завршила је гимназију у Обреновцу.

Радни однос засновала је у школи у Зајачи, на радном месту секретар школе са 50% радног времена. Од 01.01.1992. године, припајањем школе у Зајачи нашој Основној школи „Вук Караџић“ у Лозници, заснива радни однос код нас. Од 01.09.1997. године распоређена је на радно место административни радник са пуним радним временом и те послове је обављала до одласка у пензију.

Њена благост, смиреност, достојанствено држање и лепа реч коју је имала за сваког од нас, су нешто по чему ћемо је увек памтити. Верица је својим несебичним залагањем и свестраношћу, дала немерљив допринос нашој школи.

Драга Верка,

драго нам је што одлазиш у заслужену пензију, али смо и тужни јер са тобом одлази и део нас. Све ове године рада, сарадње и дружења са нама, богато је животно искуство које нас је пријатно обавезало да ти се захвалимо за посао који си радила од срца и професионално.

Желимо ти добро здравље и мирне пензионерске године, испуњене радошћу, слогом и разумевањем!


А последњег радног дана у јануару, 29.01. након 38 година радног стажа, на заслужени одмор је отишла и наша правница Милена Максимовић.

Рођена је у Лозници, 1956. године. Завршила Правни факултет у Београду 1982. године и стекла звање дипломирани правник. Стручни испит за секретара установе положила је 2006. године. Радни однос у нашој школи засновала је 01.11. 2001. године на радном месту секретар школе. Заједно са својим супругом, такође нашим пензионером Милованом, је своје залагање увек стављала у служби добробити за све нас.

Нашу Милену красе храброст, правичност, енергичност, искреност и доброта… Њене мајчинске речи, којима је многе од нас саветовала, кад год смо били у недоумици, су нешто што никада нећемо заборавити.

Драга Милена,

желимо да ти се захвалимо за преданост и упорност у раду, на богатом знању и искуству које си несебично делила са свима нама.

Уживај у свим благодетима које пружају мирне, пензионерске године, смеј се сваког дана и немој нас заборавити, као што нећемо ни ми тебе!


Изузетна нам је част и задовољство што смо сви ми, као колектив, имали ту привилегију да радимо и на најбољи начин сарађујемо са нашим колегиницама, сада већ новим пензионеркама.

Желимо вам увек осмех на лицу, мир у души и задовољство у годинама које следе!!!

Колектив ОШ „Вук Караџић“