МЕЂУНАРОДНИ ДАН МАТЕРЊЕГ ЈЕИКА ОБЕЛЕЖЕН КРОЗ САРАДНИЧКУ НАСТАВУ НАШЕ ШКОЛЕ СА ОШ ,,ЈОВАН ЦВИЈИЋ“ ИЗ ЛОЗНИЦЕ И МОТРОВАЧКОМ ГИМНАЗИЈОМ
Званично је УНЕСКО 1999. год. прогласио 21. фебруар као Дан матерњег језика на Генералној скупштини Уједињених нација. Прокламован је као сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану, (данас Бангладешу), јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични.
Чланице организације УН за образовање, науку и културу (УНЕСКО) обележавају тај дан како би указале на значај поштовања основног људског права, а то је оно које нам обезбеђује да можемо у свим приликама да се користимо својим матерњим језиком, а тиме и да негујемо језичку културу заједнице којој припадамо.На позив наставнице Сање Симић де Граф и на наше велико задовољство ОШ ,,Јован Цвијић“ из Лознице и Митровачка Гимназија учествоцвале су заједно са нама у обележавању овог значајног датума. Уреализацији су учествовали професори Митровачке гимназије-вероучитељ Стефан Недић, професоркe српског Наташа Недимовић, Катица Бабић и Сандра Петровић, затим вероучитељ Предраг Митровић и професорка српског Драгана Глишић из ОШ ,,Јован Цвијић“ Лозница и наставници наше школе професорке српског Жељка Марковић и Слађана Осатовић, италијанског Мирјана Марковић, разредне наставе Миланка Васиљевић, вероучитељица Драгана Деспотовић и професорка енглеског Сања Симић де Граф.Поред разноврсних активности од предавања о значају матерњег језика, дечјих радова, оно што нас је све окупило је да кроз један квиз о Вуку Караџићу проширимо знање о матерњем језику али и подршку осмацима у за пријемни испит из српског језика корситећи овај квиз и осмосмерку које је осмислила Сања Симић де Граф употребом веб алата, а сви ученици су добили тај квиз да могу да вежбају и утврде своје знање.
Квиз о Вуку Караџићу https://wordwall.net/sr/resource/24024947Осмосмерка о Вуку Караџићу https://wordwall.net/sr/resource/24025520
У нашој школи обележили смо овај датум кроз различита предавања ученицима о значају матерњег језика и дали ученицима могућност да кроз радионичарску наставу изложе своје идеје како заштити матерњи језик. Осмаци су имали угледни час у виду ваннаставних активности и часова одељењског старешине учествујући у поменутом квизуо Вуку и то у одељењу 8-1 са наставницама СањомСимић де Граф, Мирјаном Марковић и Драганом Деспотовић, у одељењу 8-2 на ЧОС-у са наставницама Жељком Марковић и у одељењу 8-3 ИО Зајача са наставницом Слађаном Осатовић. Осмосмерку о Вуку радила је учитељица Миланка Васиљевић са својим комбинованим одељењем првака и трећака.
Фотографије са часова можете видети испод
Светски дан матерњег језика у ОШ „Јован Цвијић“ Лозница
Важан датум за неговање културног идентитета, Дан матерњег језика, обележен је кроз сарадничку наставу две лозничке основне школе ОШ „Јован Цвијић“и ОШ „Вук Караџић“ и Митровачке гимназије. Из ОШ „Јован Цвијић“ у обележавању су учествовали директорица Цветана Срећковић,наставнице српског језика и књижевности Јелена Вуликић, Драгана Глишић, Јасмина Томић и Теодора Дукојевић, као и наставник православног катихизиса Предраг Митровић. Представници ОШ „Вук Караџић“ у Лозници на челу са директорицом Анетом Ракић, били су наставницаенглеског језика Сања Симић де Граф, која је идејни творац и координатор пројекта, креатор квиза и осмосмерки,Драгана Деспотовић, наставница православног катихизиса,Жељка Марковић, наставница српског језика и књижевности,Мирјана Марковић, наставница италијанског језика. Митровачка гимназија узела је учешће ангажовањем наставнице српског језика Наташе Недимовић и наставника православног катихизиса Стефана Недића.
У ОШ „Јован Цвијић“ова сарадничка наставаје реализована кроз угледне часове српског језика и православног катихизиса,као и пуштањем химне матерњег језика и презентације коју је приредила наставница српског језика Јелена Вуликић.Ови часови су реализовани у свим одељењима петих,шестих,седмих и осмих разреда,док су угледни часови реализовани у петим и седмим разредима.Сваки час би почео молитвом „Оче наш“, при чему је остављен избор ученицима да ли хоће да учествују у молитви, а после тога би наставница српског језика и књижевности Драгана Глишић дала уводну реч о значају нашег језика, са посебним освртом на Свету браћу Ђирила и Методија, њихову мисију описмењавања народа,а потом би вероучитељ Предраг Митровић говорио о њиховој духовној мисији и ширењу хришћанства међу словенским народима,ових са правом названих „равноапостола“.Истакнут је значај Светог Саве као првог српског књижевника и Јефимије, прве песникиње српске, као и значај српских манастира у средњем веку, где су се чувале културне тековине једног војно поробљеног народа, а духовно и те како живог и у то доба. Деци је кроз корелацију предмета матерњег језика и православног катихизиса представљено колико је кроз векове била јака спона језика и религије. Циљ ове уводне речи је био да се деци објасни да је наш језик постојао и пре Вука Стефановића Караџића,који га је реформисао учинивши га разумљивијим и кориснијим властитом народу, остваривши уједно иАделунгово начело у писању, што је Вукову реформисану азбуку учинило најсавршенијим писмом на свету.На главном делу часакористиле су се изванредне осмосмерке и квиз са питањима које је осмислила наставница енглеског језика Сања Симић де Граф,уз које су деца на њима занимљив начин лакше памтила важне одреднице и играјући се са уживањем учествовала у реализацији часа.Како се наша школа налази у Лозници,која је близу родног места Вука Караџића,имали смо и дужност и обавезу да се осврнемо на рад Вука Караџића.По завршетку квиза деци су подељени линкови за осмосмерке,а задатак је био да у најкраћем временском интервалу пронађу предвиђене одреднице. Ученици који би први то учинили(у сваком одељењу по један ученик/ученица)добијали би највећу позитивну оцену из српског језика и књижевности, а на исти начин су награђена и децакоја су се знањем истицала приликом реализације квиза.На крају часа је истакнуто да неговање културе свог народа није препрека да се цене други језици и културе у разноликој културној и језичкој башти света и истакнута Вукова пословица: „Брат је мио ма које вјере био“
Обележавање Међународног дана матерњег језика у Митровачкој гимназији
У Митровачкој гимназији у Сремској Митровици је ове године обележен Међународни дан матерњег језика активностима које су реализовали професори српског језика и књижевности и верске наставе. Првог дана, 21.02. се колегиница Мр Наташа Недимовић директно укључила у јутарњи програм Телевизије „Курир“ где је било речи о очувању српског језика и ћирилице код младих.Другог дана, тачније 22.02.2022. су колегинице Катица Бабић и Сандра Петровић реализовале интердисциплинарни час у корелацији са верском наставом и катихетом Стефаном Недићем. Презентацију коју је припремила проф. Сања Симић де Грааф, ученици одељења III-Б III-3, билингвалног и друштвено- језичког смера, прихватили су свесрдно, уважавајући чињеницу да у том пројекту учествује неколико њихових другара у држави. Обећање дато међусобно свакако је, да, упркос оваквим или онаквим околностима, умрежавање и сарадња између школа само доноси подстицаје за амбициозне, каква су деца у већини српских школа.
Чувати језик значи користити матерњи језик, писати, стварати на том језику. Кроз векове су многи учени људи указивали на значај чувања свог језика. један од њих је и Вук Караџић: „Језик је хранитељ народа. Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо га, умножавамо и украшавамо, дотле живи и народ, може се међу собом разумијевати и умно саједињавати, не прелива се у други, не пропада.“
Наш нобеловац Иво Андрић о језику је рекао: „Језик је жива снага са којом је везана не само култура, него и постојање једног народа.“
За Исидору Секулић туђина је туђ језик. „А ако неки језик умре, умро је онда доиста и народ.“
Миле Медић у „Завештању Стефана Немање о језику“ поручује:
„Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?
Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио…
Земље и државе се не освајају само мачевима, него и језицима. Знај да те је непријатељ онолико освојио и покорио колико ти је речи потро и својих потурио. Народ који изгуби своје речи престаје бити народ.
Постоји, чедо моје, болест која напада језик као зараза тело. Памтим ја такве заразе и морије језика…
Знај, чедо моје, да ти битка између језика не траје дан-два, као битка међу војскама, нити годину-две, као рат међу народима, него век или два, а то је за језик исто тако мала мера времена као за човека трен или два. Зато је, чедо моје, боље изгубити све битке и ратове него изгубити језик. После изгубљене битке и изгубљених ратова остаје народ. После изгубљеног језика нема народа.
Човек научи свој језик за годину дана. Не заборавља га док је жив. Народ га не заборавља док постоји. Туђи језик човек научи исто за годину дана. Толико му је потребно да се одрече свога језика и прихвати туђи. Чедо моје мило, то је та зараза и погибија језика, кад један по један човек почиње да се одриче свога језика и прихвати туђи, било што му је то воља, било да то мора…
Језик је, чедо моје, тврђи од сваког бедема. Када ти непријатељ провали све бедеме и тврђаве, ти не очајавај, него гледај и слушај шта ти је са језиком. Ако је језик остао недирнут, не бој се…“