У четвртак 7.5.2026. четвртог дана у Недељи сећања и заједништва у Иновационом центру реализована је интегративна двочасовна радионица за ученика 8-2 ОШ ,,Вук Караџић“ из Лознице и ученика Средње економске школе на тему толеранције и развијање међусобног поверења, сарадње, поштовања и одговорне комуникације. Радионицу је осмислила педагошка саветница Сања Симић де Граф. Реализатори су психолог Ђурђина Симић, проф. угоститељства Дејана Лазаревић и проф. енглеског језика и педагошка саветница Сања Симић де Граф.
Неке од занимљивих активности које смо реализовали:
– Ученици стоје у кругу, устаје једно по једно и представља се, каже датум свог рођења. Наставник скреће пажњу да се саслушају једни друге и да запамте.
– „Неми ред“- Ученици подељени у три мешовите групе осмака и средњошколаца. На основу претходне активности представљања, без разговора треба да се поређају по висини, азбучном редоследу, годинама. Користе покрете и невербалну комуникацију.
– ,,Колико смо различити, колико смо слични“-ученици се идентификују по неком критеријуму
– Разговор ученика у сарадњи са психологом и наставницима о толеранцији и међусобном поверењу и сарадњи
– ,,Пренеси тачну информацију“- Први ученик добија написану ситуацију коју чита у себи и шапатом преноси следећем ученику. Тако редом до последњег ученика који наглас изговара информацију коју је чуо. На крају се чита оригинална порука и упоређује са последњом верзијом. Наставник припрема кратке ситуације и организује ученике. Након активности покреће разговор о томе колико се информације мењају током преношења, зашто настају неспоразуми и колико је важно проверити информацију пре него што је пренесемо даље.
– ,,Мој допринос“- Ученици дају предлоге шта би они могли учинити да школа буде боље место за њих
– ,,Тишина која говори“- минут ћутања и сећања на децу и запослене који су изгубили живот у Основној школи ,,Владислав Рибникар“ и све жртве насиља. Не улазећи у детаље догађаја и зашто се све то десило, фокусирамо се на емпатију, заједништво и превенцију насиља остављајући простор за ћутање и осећања.
Закључили смо да школа треба да буде место где се учи, расте и смеје, место где се свако осећа безбедно, прихваћено и виђено. Насиље, било које врсте, почиње онда када престанемо да слушамо једни друге, када окренемо главу када мислимо да нас се не тиче. Зато је одговорност сваког од нас да приметимо, да реагујемо и да не ћутимо када неко није добро. Не можемо променити оно што се догодило.Али можемо да бирамо какав ћемо бити једни према другима од данас. Да школа буде место у којем се свако дете осећа безбедно — увек.
Сања Симић де Граф, проф. енглеског језика и педагошка саветница
