Основна школа „Вук Караџић“ Лозница
Матична Основна школа „Вук Караџић“ смештена је крај магистралног пута Шабац – Мали Зворник.
Данашњу зграду основне школе подигле су радне организације лозничке општине, а радове су изводили Грађевинско предузеће „Зидар“ и „Занатско“ током 1964/65. године. За време градње њени ученици су похађали наставу у другим градским школама. Осмог новембра 1965. године школа је завршена и свечано отворена.
Од 1965. па до 1989. матична школа је имала издвојено одељење у Лозничком пољу, које је пре припајања овој школи припадало ОШ ,,Анта Богићевић“. Интеграцијом школа у Србији припојена је осморазредна школа „Вук Караџић“ из Зајаче (1992. год.) са својим издвојеним одељењима Пасковац и Горња Борина.
Зграда школе у ИО Зајача је комплетно је обновљена, од темеља и обновљен је школски намештај, уз велику помоћ донатора, власника рудника у Зајачи.
И у остала два ИО, Пасковац и Горња Борина, је доста урађено на осавремењивању школа, побољшани су материјално–технички услови за извођење наставе. У оквиру ИО Зајача, ове школске године, ради једна предшколска група.
Стална су настојања на унапређивању услова рада на нивоу целе школе. Остварена је добра сарадња матичне школе и издвојених одељења. Све је то постигнуто захваљујући организованом, планском и систематичном раду наставничког колектива у коме су срећно спојени искуство, труд и жеља да се пружи максимум и достигне највиши циљ.
Школа је позната и као добар домаћин општинских, окружних и републичких такмичења. Наши ученици учествују на такмичењима у свим областима и постижу заапажене резултате. Њихове резултате и постигнућа истичемо како би дали позитиван подстицај и осталима. Дешавања у школи се представљају редовно користећи сајт школе а повремено и у медијима.
Запажена је сарадња школе и институције друштвене средине. Колектив школе карактеришу примерени међуљудски односи, правилан однос према радним обавезама, нужно потребним за остваривање изузетноважних задатака образовања и васпитања нових генерација.
Да истрајемо на одговорном путу просвећивања, храбре нас поуке нашег великог реформатора језика и правописа, чије име с поносом носи наша школа:
ВРЛО ДОБРО НАУЧИТИ НЕ МОЖЕ ЧОВИЈЕК СВАКАД И СВАШТА, АЛИ ТРУДИТИ СЕ И УЧИТИ ВРЛО ДОБРО МОЖЕ ЧОВЈЕК СВАКАД!